Translate

Tuesday 13 December 2011

Giorgio Armani на италијанскиот фудбал

Сторија на James Horncastle, спортски аналитичар, експерт чии текстови се објавувани во Blizzard, Champions magаzine и FourFourTwo. Текстот што следи е објавен во Fox.


Allegri brings flare to fashionable Milan

Max Allegri has been described as the Giorgio Armani of Italian football.
James Horncastle
Updated Dec 9, 2011 3:24 PM ET



Max Allegri might be a “handsome man” with the looks of a “film star” according to Milan owner Silvio Berlusconi, but aside from his penchant for dressing so elegantly on the sidelines in a suit designed by club sponsors Dolce & Gabbana, he claims not to be a dedicated follower of fashion, at least, that is when it comes to football.

Fashion statement: Allegri has made subtle changes to AC Milan's style of play.

Fads pass. Trends come and go. The game, in essence, remains familiar. “You still play on a pitch that’s 65m by 105m like a century ago,” he told Il Corriere della Sera. “Some things have changed: the training methods, the physique of the players because 14-year-old boys are taller today than they were 20 years ago, but in the end football is always the same. The No 10 is coming back, the deep-lying playmaker is back and wingers are back too.”

Old hat. Out of date. Allegri is neither of those things. His style is deliberately understated. Take for example the way he has made Milan evolve this season. The champions still play the same system, a 4-3-1-2, with more or less the same personnel, but Allegri has made a number of subtle alterations to it.

La Gazzetta dello Sport has even gone so far as to claim that he is the Giorgio Armani of football, recalling how the designer made his name in the fashion industry in the 1970s by deconstructing the jacket. Armani either discarded or modified elements that had once been considered fundamental to its assembly from the shoulder pads and lapels to the lining and the buttons. In doing so, he created a “relaxed, informal, less fitted” garment.

This is what Allegri has set out to achieve at Milan, a less functional outfit with more flow to their play. Odd then that with this in mind he allowed Andrea Pirlo to leave for Juventus in the summer. Or is it?

Throughout pre-season, Allegri had hinted at the new direction in which he wanted to take Milan. “I don’t want to give our opponents reference points,” he said. When placed in that context, Pirlo’s exit makes sense.

Pirlo had been a reference point for Milan, not necessarily under Allegri, who left him on the bench when he wasn’t in the treatment room, but certainly under his predecessors. For years, he had been the originator of the team’s play. It seemed as though everything had to go through his feet. Whenever Pirlo was on the pitch it was second nature for his teammates to look and then pass to him either to start a move or create a chance.

It was a big part of Milan’s success, but Allegri realized early on in his tenure that, while Pirlo was probably the best player in the world in his position, it also made his team predictable. There was a strong sense among opposition scouts that if they shut down Pirlo then very often they shut down Milan too.

So Allegri cut his cloth accordingly and based his team around three hard-working, relatively unsophisticated midfielders capable of screening the defence and dominating possession.

Milan went on to win the Scudetto, and did so without what could be considered a natural playmaker.

Allegri has since developed this concept even further by “deconstructing the attack” bit by bit, piece by piece. He persists in asking players to perform roles that aren’t usually associated with their positions.


Last season, Allegri surprised many by using Kevin-Prince Boateng, a hitherto energetic and determined midfield player, as a No 10, not ostensibly to create but rather to press the opposition defence, recover the ball high up the pitch and to pull wide and provide width when necessary.

“I feel like a modern trequartista,” Boateng told Il Corriere dello Sport, “in the sense that, if in the past guys of small stature with great technique and speed played this position they didn’t participate in the defensive side of the game, whereas now there are other priorities that come with it like strength and power, for example.”

What at first seemed incongruous proved entirely logical. Boateng was a revelation and not just for the moonwalk that went with his Michael Jackson impression.

Thiago Silva has surprisingly taken over the role vacated by Andrea Pirlo.

This season, Allegri has done it again. For example, in place of Pirlo, Milan’s deep-lying playmaker is actually their centre-back, Thiago Silva. He has made 806 passes this season, more than anyone else on the team, and his completion rate stands at an impressive 90.3%.

What’s particularly striking is the accuracy of his long balls. Of the 157 he has played out from the back 80.9% have reached their target. His stats are remarkably similar to Pirlo’s in this regard. So Milan get the best of both worlds: a deep-lying playmaker and a top class centre-back all in one.

Consider also the layers Zlatan Ibrahimovic has added to his game. Against Genoa last week, the Milan striker could have been mistaken for a midfielder. He made 47 touches in and around the centre-circle, bringing the ball down then laying it off to a teammate for them to then run into the space that he had vacated.

His link-play in general is excellent. The image put forward by parts of the media of a self-absorbed player couldn’t be any more far removed from the reality. To the 11 assists he provided his teammates with last season, he has added another three. That might not sound much but Ibrahimovic has also made 3.3 key passes per game. That’s more than anyone else on the team except the convalescing Antonio Cassano.

And yet for all his altruism, his prowess in front of goal hasn’t diminished either. Ibrahimovic is Milan’s top scorer with 13 goals in 15 games this season. He is playing an exaggerated false nine role. Whereas last season, it was important for Ibrahimovic to stay in the box and be the focal point of the attack, the addition of players like Alberto Aquilani and Antonio Nocerino, who are capable of taking the ball on and making a more telling contribution in the final third than either Rino Gattuso or Massimo Ambrosini has brought another new dimension to Milan’s play. Aquilani has provided six assists. Nocerino has scored five goals.

Milan’s opponents now have to expect the unexpected. They are coming at them from all angles. The team is no longer as dependent on individuals as it once was in the past. The presence of 13 different names on the score-sheet, four of which are defenders, is evidence to that effect.

Since their loss to Juventus on October 2, a defeat which compounded an indifferent start to the season when they failed to win any of their opening three games, Milan have risen from 15th to second place with seven victories and a draw from their last eight matches in Serie A. They have scored 24 times in that run and are beginning to look ominous.

“What has surprised me,” said Juventus coach Antonio Conte, “is the way they have won: always at walking pace.” That’s not a slight on their work-rate, rather an observation that, while Juventus have to go through every gear to get a result, Milan give off the impression they can win games without shifting out of first.

If Carlos Tevez arrives from Manchester City in the January transfer window, as seems more than likely after talks were held between Adriano Galliani and his agent Kia Joorabchian, then, while there’s an obvious risk of flooding Milan’s finely-tuned engine, there’s also a chance it would become supercharged and uncatchable in Serie A.

Where Tevez would fit in at Milan and whether he is actually needed is the subject of great debate.

Robinho seems to get the best out of Ibrahimovic but is profligate in front of goal. Alexandre Pato is prolific when he plays but is frequently hamstrung by muscle injuries. Tevez, by contrast, perhaps makes up for both of their shortcomings. A regular and robust goalscorer, with 21 in 31 games last season, his qualities are beyond discussion even though his personality and the baggage he would bring with him to San Siro isn’t.

Anyway, let’s not get ahead of ourselves. For now, it’s worth acknowledging just how much Milan have come on under Allegri and the margins by which they continue to improve. Not that he will take any of the credit for it of course. “I have never seen a coach win a game because a coach can’t score goals,” he said. “A good coach is one who doesn’t make you lose games.”

Like Armani, who once modestly told Vanity Fair: “I do the work of a tailor,” Allegri plays everything down. That, however, shouldn’t stop his reputation as a superb tactician from going up and up and up.

28 comments:

Anonymous said...

Одличен текст. Ти дава нов поглед на играта на Милан. Дефинитивно ми го тргна паметот од она пред 2 дена.
Токму затоа ми беше криво што не победивме во неделата, бидејќи сме најдобар тим во Италија а сепак не сме убедливо први.

ReBorned said...

Имам и едно одлично интервју од него за Gazetta...

ReBorned said...

И специјално за Драган една статистика:

Alexandre Pato is statistically proving to be something of an unlucky charm for Milan so far this season.

The Rossoneri have amazingly won just twice in the 10 games which the Brazilian striker has made an appearance in.

A Milan side which included Pato beat Inter in the Italian Super Cup Final in August and then Chievo in Serie A. The other eight games have ended in draws or defeats.

The international has had his problems with form and fitness so far this season which has seen him score just one in six Serie A games and two in three Champions League ties.

In 552 minutes of action, the previously prolific forward has also grabbed only two assists for the Rossoneri.

Сепак да се задржиме на главната тема во постот, нашиот тренер и нашата (неговата) игра.

Navigator said...

Иако сметам дека текстот е одличен и ќе се сложам со зборовите на Драган дека ептен ми е криво што не успеваме досега барем да се искачиме на самиот врв, сепак има некои работи со кои неможам да се сложам. Не се работи само за констатации од текстот, туку и за некои од решенијата на Allegri при креирањето на играта на тимот.
Ќе почнам со Boateng и модерниот trequartista. Ако имам повеќе слободно време на работа ќе пишувам и за другите работи...

За мене лично, најголем предизвик на денешниот тренер е пронаоѓањето на играч што ќе се пронајде во т.н. модерен trequartista.
Од една страна на таа позиција гледаме фудбалери од типот на Kaka во надобрите денови, David Silva или Snejider. Величенствени креативци што би ја чувале топката по 90 минути, прави виртуози на играта.
Од друга страна, го имате Ozil кој игра во кадровски најсилниот тим на светот, а неговиот стил на игра и задачи неможете да ги споредувате со претходните играчи. Тој игра box-to-box, со силна поддршка од крилата, кои воедно се и напаѓачи :S, делува како од сенка, без многу додавања, но со исклучителна прецизност придонесува со креирањето на гол. Ако често го гледате Real, лесно ќе ја забележите инфериорноста на CAM-то во смисла на посед на топка. Делува како коректор на крилата и фаќа многу отпадоци. Нешто сосема различно од филозофијата на Mancini во City на пример. Таму David Silva и Yaya Toure ја имаат топката во најголем дел од времето.
Различна приказна имате во Milan. Boateng, како all-around играч сме го пробале на милион позиции. Од сите можни места во средината, преку AMC, до крило, крилен напаѓач, дури и како SS. Која е неговата позиција? Ако прашате обичен навивач или љубител на фудбал, најверојатно ќе ви рече дека е AMC. Зошто Allegri инсистира на Prince како " модерен trequartista"? Што има тој заедничко со споменатите играчи? Има со секого по нешто и тоа го прави посебен. Но јас не го гледам Boa како AMC. Традицијата на Milan да поседува технички гениј на таа позиција од времето на Leonardo, преку Rui Costa до Kaka е она што сакам да го гледам и денес. Постепеното повлекување на Seedorf и намалувањето на неговата минутажа остави празен простор. Инцидентно тука влета Prince. За него тоа беше џек-пот! Се наметна како незаменлив во стартните 11, ги доби симпатиите на навивачите и на стручниот штаб и се разви во одличен играч. Е сега, дали евентуално купување на класичен AMC во иднина ќе значи проблем за Max и загрозување на Prince? Дали целата формација ќе биде условно речено жртва на неговата минутажа? И конечно, дали Pato, Cassano или Binho се жртви на истото тоа?
Цел овој муабет се сведува на еден логичен одговор, односно решение. Наоѓање на правата позиција на Prince. Дека тоа треба да се случи, сакам да го поткрепам со едно размислување: колку Boa на AMC би вредел за тимот, ако Milan лани не го ангажираше Ibra? Без напаѓач како Ibra, а со принцот како креатор на шансите, јас сум убеден дека Milan неможе да биде шампион ниту во Италија. Сте размислувале ли колку е опасна играта на тимот кога на пример напред се Pato и Binho, а зад нив Boateng...
Да заокружам, не сум пресреќен со изборот на Max за таа позиција. Клубот треба да размисли и анализира дали таков тип на играч треба да се најде на така чувствителна позиција. Нели еден природен AMC од типот на Ganso во иднина ќе биде далеку попродуктивен од тоа што сега го имаме и практикуваме, дури и во ситуација кога на терен немаме убиствен напаѓач како што имаме сега. Вреди да се размили во секој случај.

ReBorned said...

Max уште на почетокот од оваа сезона најави дека Prince ќе треба да се навикнува да игра како чист (или ако сакате box to box) midfielder. По се изгледа Max очекуваше некој друг на AMC. Сепак, според неговата филозофија и неговата игра за него идеален AMC би бил Hamsik, можеби Ozil, никако Ganso! Тој сака неговиот AMC да носи флуид напред и назад, AMC да биде првата дефанзивна алка во одбрана и оној кој ќе им ја вади душата на противничките дефанзивци и ќе носи константен притисок кон нив и кога сме во напад!
Ganso e сосема спротивно на него. Ако се прашувам јас лично, Ganso зад Pato и Tevez (Binho) Да!
Ganso зад Zlatan и било кој друг = Катастрофа! Веќе го имаме Zlatan кој многу ја забавува играта кога ќе ја прими топката во своите нозе. Доколку имаме уште еден таков фудбалер во тимот (Ganso) ќе бидеме очајно статични. Не го сакам тоа, затоа се радував кога се ослободивме од Pirlo иако сезонава тој одлично игра во Juventus.
Ganso како mezalla, можеби!
Кога ќе се стави се' на кантар (повреди, неговата статичност во играта без и со топка како и смешните суми кои ги диктираат од Бразил) мислам дека има подобри решенија. Веќе имаме еден вечен рековалесцент од офанзивниот дел во тимот, дали е потребен уште еден?
Уште нешто, Rui Costa нема ама баш ништо заедничко со Ricky Kaka. Всушност Rui Costa и Kaka имаат исто толку заедничко колку што имаат Andrea Pirlo и Sandro од Тотенхем.
Значи ние треба да се одлучиме дали го сакаме Rui Costa или Ricky Kaka. Hamsik, Modric, Lucas или Ozil би биле поблиску до Ricky Kaka а Ganso поблиску до Rui Costa (иако сите горенаведени имаат пред себе речиси невозможна мисија да стигнат до двајцата кои се наведени како role models).
Ако бараме микс меѓу Rui Costa и Ricky Kaka, има еден таков микс во Тотенхем ама тој е многу скап. Сепак, има уште еден ваков редок микс од брзина, пробивност и чувство за „топки со очи“, не е премногу скап, се наоѓа во Амстердам а во џебот носи (верувале или не) дански пасош. Доколку не се интервенира многу брзо, ќе го изгубиме. Веќе се вртат се' повеќе клубови околу него а летово има и EURO. Ќе биде очајно тешко!

ReBorned said...

И само како дополнување:
1. Prince игра AMC само на хартија, во напад тој е или на AMR или влетува во шеснаесетникот. Кога одиме во напад нашата 4-3-1-2 се претвора во 4-3-3 и ако тогаш некој е најблиску до AMC тоа е Zlatan (прва опција) и Aquilani (втора опција).
2. 90 % од навивачите на Milan на прашањето каде го гледаат Boa ќе ти одговорат со MC, MCR, box to box, нешто слично како тоа што Nocerino го игра во моментов. И неговиот физикус го прави идеален за тој дел од тимот, само мора да се поправи во decision making и повеќе да внимава со топката оти е многу поопасно кога ќе загубиш топка на MC отколку на AMC, AMR...

Navigator said...

Во право си дека со играч како Ganso конкретно би биле многу побавни. Јас само зборував за типичен AMC. Ете тоа нека биде и Eriksen. Кај ќе игра Boa тогаш, на MLC, MRC? Кој ќе биде жртвата во тој случај? И зошто воопшто сега не игра на тие позиции? Ние имаме човек што постојано може да игра позади напаѓачите. До пред некое време ги имавме и двајца - Binho и Cassano. Очигледно дека Max несака да игра со тројца напаѓачи на терен, кај и да се тие распоредени. Изгледа му делува премногу офанзивно.

Boa навистина на терен не игра 100% како AMC, ама за ова не сум сигурен:
... 90 % од навивачите на Milan на прашањето каде го гледаат Boa ќе ти одговорат со MC, MCR, box to box, нешто слично како тоа што Nocerino го игра во моментов.

Anonymous said...

По сево ова прочитано неможам а да не се сложам со вас дека ќе биде многу тешко Гансо да ги оправда очекувањата и парите дадени за него во случај да дојде.
Најдобро решение објективно гледано е Хамшик, одлично ја познава Серија А итн итн арно ама наполитанциве ќе му набијат некоја цена што само ПСЖ и Сити можат да ја понудат така да бадијала муабетот.
Треба да дадеме се од себе да се осигураме Тевез да дојде во Јануари, и да се тргне во офанзива за евентуалниот trequartista-AMC уште сега за налето да не ни избега.
А Ри, зошто за мене статистиката за Пато? да не беше за Владе? :)

Navigator said...

Мислам дека нема да забегам од темата ако прашам дали ве плаши политиката на Chelsea да ги распродаде скоро сите напаѓачи. Anelka заминува за Кина уште од Нова Година, Drogba веќе извесно дека го менува клубот, а денес излезе и шпекулацијата дека PSG го пазарил Torres за 20 милиончиња. Дали Pato ќе им биде првата цел? И сега Владе сигурно е среќен :)

ReBorned said...

Да, статистиката беше за него, си ја воочив после грешката ама не сакав да бришам. За челзи е логично да ги распродаде ситњ напаѓачи исто како што за нас ќе биде логично на лето да ги распродадеме сите фудбалери од средниот ред. Сите напаѓачи на Челзи се веќе за фрлање (па дури и Торес). Дали нивна цел ќе биде Пато или не, незнам. Знам дека ако Пато го одигра вториоѕ дел од оваа сезона на исто ниво и ако Челзи на лето понудат 45+ ќе бидам среќен доколку го продадеме и доколку ПАРИТЕ ГИ ИСКОРИСТИМЕ ВО ЦЕЛОСТ НА ЗАСИЛУВАЊЕ НА ТИМОТ!
Кој би бил жртва со доаѓање на AMC? Кој сака нека биде, редно е и ние како сите други големи тимои да имаме по некој ОДЛИЧЕН фудбалер на клупата. Всушност тоа знае да биде најголемата разлика меѓу големите и останатите тимови. Ние најдобро видовме што значи да се има depth squad во напаѓачкиоѕ дел во текот на претходната полусезона (без Златан) и во текот на оваа полусезона (без Пато).
Верувај дека делот со БОА е точен. Неговата конституција и неговиот work rate сами по себе го налагаат тоа.

Navigator said...

И јас би бил ЗА продажба на Pato ако парите се трошат на нов(и) играч(и). Само и Max да не ја има клаузулата за 50% од трансфер приходите да може да ги користи за нови трансфери :) Мене со годините ми опадна и на 20% :)

Anonymous said...

Нема тука трансфер клаузула се е политика и договор, Алегри бара, Галијани средува Берлускони дава кеш. :)

Navigator said...

Зборував за FM12, мислам дека се разбравме... :)

Navigator said...

Ми се допаѓа ова одвлекување на вниманието од Tevez и неговата изјава дека сака да игра само во Boca. Искуството вели дека најчесто кога нешто се најавува, а потоа делуваме како незаинтересирани, трансферот успева. Сега очекувам Galliani да каже дека Tevez и не е некоја цел на клубот, имаме други планови, бла бла, па пред Нова Година да не "изненади" со Carlitos :)

ReBorned said...

Yepes 2 ипол месеци во аут. Не е чудно и ако пазаруваме некој Статист CB во Јануари.

ReBorned said...

TS во интервју вели дека според него најдобри напаѓачи во светот се Златан, Меси, Кристиано и Пато. Најтешка лига за играње е серија А и му годат споредбите со Малдини кои почнале уште по првиот ден во Миланело. За договорот вели дека сака да го испочитува својот договор со Милан до 2016 а потоа сака да потппише уште еден на четири години и додава "се надевам дека Галијани го чита ова интервју" :) :) :)

Anonymous said...

-Алегри фатен од папараци како ја изневерува жена му.
-Галијани вели дека ако треба ќе го чекаме Карлитос до 31ви Јануари, и останува на него да избере дали сака да игра за пари или за престиж слава и успех.
-Браида денес забележан во Париз во некој ресторан заедно со агентот на Мамаду Сахо.

























Just kidding за последново :))

Navigator said...

Sakho is the man!!

ReBorned said...

Off topic Кили за преЦедник!!!

Anonymous said...

х)

CurvaSud_Milan said...

it's payback time! :)

Navigator said...

Многу сум задоволен со ждрепката!!

ReBorned said...

И јас сум задоволен, посакуван противник. Останатото е на нас.
Важно инфо: играме во гости со Удинезе пред првиот натпревар и во гости со Палермо пред реваншот

CurvaSud_Milan said...

Добро, можеше и Бенфика или Апоел на пример за да бидеме презадоволни, вака сме само задоволни. Сепак од сите останати Арсенал беше најпосакуван.

Navigator said...

Па не е можно шесте најсилни екипи во ЛЕ да се паднат во 3 парови :S

City - Porto
United - Ajax
Lazio - Atletico

Не е можно и 6 од 8 екипи што испаднаа од ЛШ да играат меѓу себе :S

City - Porto
United - Ajax
Plzen - Schalke

Па првото коло од ЛЕ ќе испадне поинтересно од ЛШ!

Anonymous said...

Епа нормално додека Платини е председател ќе гледаме такви мучку во ЛШ, ќе гледаме утакмици кои не се ни за Интертото куп (што не ни постои више) ќе гледаме како магично Марсеј и Лион идат даље (за малку и Лил да не беа идиоти)
Епа тоа е Платини = идиот.
А за ждребот задоволен дефинитивно, Арсенал се тим што можеме да ги победиме но да не се залетуваме, токму поради нив од 08ма па наваму немаме поминато 1/8 финале.

ReBorned said...

Малку лудо инфо за утре: сосема е реално да почнеме со De Sciglio и Taiwo на бекови и Flavio Roma на голот, почна серијата...

Anonymous said...

Шит ко што гледам и Мексес може да почне.Ако почнеме да тонеме сега тешко дека ќе испливаме на површина навремено.
Го видов тоа за во фебруари удинезе,наполи,палермо,јуве,арсенал...